Douglas C-124 Globemaster II

Даглас C-124 Глоубмастер II (енгл. Douglas C-124 Globemaster II) је био тешки војни транспортни четворомоторни авион металне конструкције, пројектован за потребе оружаних снага САД. Производила га је фирма Даглас (Douglas Aircraft Corporation) од маја 1950. до 1955. године. Наследили су га тешки транспортни авиони на млазни погон Lockheed C-141 Starlifter и Lockheed C-5 Galaxy.

Пројектовање и развој
Пројект тешког војног транспортног авиона Даглас C-124 Глоубмастер II je наставак развоја пројекта његовог претходника C-74 Глоубмастер (Douglas C-74 Globemaster) који је полетео пред сам завршетак Другог светског рата. Шта више, за прототип авиона C-124 је искоришћен један од пет прототипова C-74.

Поред искуства са употребом C-74, на основне карактеристике Даглас C-124 Глоубмастер II су утицала и искуства стечена током операције Берлински ваздушни мост [(Berlin Blockade (24.јун 1948. – 12.мај 1949.)]. Према конструкцији Даглас C-124 је једнокрилни нискокрилац, потпуно металне конструкције са конвенционалним репом, увлачећим стајним трапом типа трицикл са носном ногом и дуплираним точковима на свакој нози. На сваком крилу трапезастог облика, било је уграђено по два радијална ваздухом хлађена клипна мотора Прат & Витни Р-4360 ( Pratt & Whitney R-4360 "Wasp Major") са четворокраком металном елисом променљивог корака. За разлику од свог претходника имао је знатно већи труп а терет се у авион утоваривао преко хидрауличне покретне рампе кроз велика врата која су се налазила на носном делу авиона испод пилотске кабине. Као и његов претходник на задњем делу авиона постојао је лифт који је такође служио за утовар терета. Овај авион је могао да превезе 200 војника са потпуном ратном спремом, или 127 рањеника на носилима и 45 седећих рањеника са 15 чланова медицинског особља, или 31 тону корисног терета.
Од терета је могао да преноси ракете, моторна возила, хаубице од 203mm, лаке тенкове или комплетне радне машине (тракторе, булдожере, грејдере, дизалице, виљушкаре и слично и то без растављања). Карго верзија авиона је имала две дизалице (крана) носивост 7 t које су могле да се крећу целом дужином трупа авиона. Верзија авиона за превоз људства имала је две палубе (спрата), демонтажом горње палубе авион се претвара у карго верзију.

Даглас C-124 Глобмастер II је први пут полетео 27. новембра 1949. године, а први авион је испоручен већ у мају месецу 1950. Производња је прекинута 1955. године.
Варијанте авиона Даглас C-124
 YC-124 - први прототип направљен од прототипа авиона C-74 са новим трупом и моторима R-4360-39 од 3.500 КС,


 YC-124A - ово је верзија претходног прототипа YC-124 са појачаним моторима R-4360-35A од 3.800 КС,


 C-124A - прва производна верзија авиона Даглас C-124A-1129А са моторима R-4360-20WA снаге 3.500 КС, произведено је 204 примерака ових авиона,

 YC-124B - прототипска верзија авиона Даглас C-124A-1182А са турбо елисним моторима Pratt & Whitney YT34-P-6, првобитно планиран као танкер али основно му је било тестирање турбоелисних мотора код овог типа авиона,


 C-124C - друга производна верзија авиона Даглас C-124C-1317, авион исти као C-124A са моторима R-4360-63A од 3.800 КС и уграђеним метеролошким радаром APS-42 у избочини носа авиона. Имао је уграђене грејаче на крајевима крила који су служили за грејање кабина, као и за одлеђивање површина крила и стабилизатора. Касније су многи авиони верзије C-124A модернизовани са овим уређајима који су знатно повећали безбедност лета ових авиона. Укупно је направљено 243 авиона ове верзије.

Douglas C-132 Globemaster III – наставак развоја. Један С-124 је искоришћен за тестирање нових мотора за будућу трћу генерацију „Globemaster III“


Оперативно коришћење
Од 1950. до 1955. године произведено је 448 примерака ових авиона, који су коришћени у оквиру америчког војног ваздухопловства USAF у следећим командама: AMC - Air Material Command, FEAF - Far Eastern Air Force, MATS-Military Air Transport Service, SAC - Strategic Air Command и TAC - Tactical Air Command. Обично су се користили у комбинацији са авионима Даглас C-133 Каргомастер (Douglas C-133 Cargomaster). Били су транспортна потпора америчкој војсци широм света у корејском и вијетнамском рату у Африци и на Антартику, транспортовали су ракете Тор у Енгласку. У служби су се задржали до 70.-тих година прошлог века, када су их заменили нови млазни транспортни авиони. Након повлачења из војне службе неки од ових авиона су коришћени као карго авиони у цивилном саобраћају.

С-124А, видимо га у друштву са С-97 (иза) и С-121 први на снимку. Снимљено у близини Хаваја 1956.


Фазе утовара терета

ТТ карактеристике за С-124С


Размах крила, м 53.1
Дужна,м 39.8
Висина,м 14.7
Површина крила,м2 233.1
Маса, кг
Празног авиона 45.888
Нормална у полетању 84.000
Максимална у полетању 88.200
Тип мотора 4 х Pratt Whitney R-4360-63
Снага мотора, КС 4 х 3.748
Максимална брзина, км/ч 520
Крстарећа брзина, км/ч 429
Максимални долет, км 11000
Долет оптерећенод авиона, км 6500
Практични врхунац лета, м 8000
Посада 8
носивост: 200 војника, или 31.070 кг терета

C-124C
Unit: MAC (Military Airlift Command), USAF
Serial: 51-5207