Prijem
Douglas XB-42 Mixmaster
Daglas KSB - 42 Mikmaster, je projekat brzog srednjeg bombardera razvijenog u 1943. Daglas Mikmaster bio je intrigantan dizajn sa nekonvencionalnim pristupom, da se montiraju dva motora u trupu pozadi sa par kontra - rotirajući elisa montirane na repu, ostavljajući krila i trupa, čist i bez izbočina. Dizajniran je na ovaj način da se smanji otpor vazduha i da se promoviše visoka brzina. U početku je je to bio napadni bombarder sa oznakom XA - 42, da bi u leto 1943 , ova varijanta bi bila naoružana sa 16 mitraljeza ili jednim topom 75 mm (2.95 in) i sa dva mitraljeza. Maksimalna brzina XB- 42 je 660km / h, Dok je max nosivost bila 8.000 lb ( 3629kg ).
U decembru 1945 , Kapetan Glen Edvards i potpukovnik Henri E leteće s njime postavili su novi brzinski rekord – transkontinentalni, kada su leteli na XB- 42 iz Long Bič, Kalifornija u Bolling vazduhoplovnoj bazi u Vašingtonu (oko 2.300 milja ) i to za samo 5 sati i 17 minuta, XB - 42 će postavi brzinski rekord od 433,6 mph ( 697.8 km / h ). Do kraja 2. svetskog rata, vazduhoplovstvu je dato više slobodnog vremena za razmatranje mogućnosti, a odlučeno je da se sačeka bolji mlazni bombardera, nego da se nastavi sa XB - 42 projektom. Prvi let jedinog XB- 42 bio je 6.maja 1944, projekat je otkazan u 1948 od strane američkog ratnog vazduhoplovstva (US Air Force).
Da je ovaj avion u startu dobio TMM, pretpostavlja se da bi njegova aerodinamična koncepcija omogućila da se svrsta u 4 od 5 najboljih bombardera u Drgom svetskom ratu. Njegova maksimalna brzina je samo 100km / h manja u odnosu na Arado 234, a istovremeno je sličan po mogućnostima sa Lankasterom (nosivost od 3.629 kg u bombload). Najveća pojedinačna slabost ovog aviona je ona koju deli sa XP - 55 ASCENDER , pošto mu je motor montiran u zadnjem delu, to će neprijatelj koncentrisati vatru na zadnjem delu trupa što će zakucati motor i skoro odmah i zapaliti avion. Druga stvar je donji vertikalni stabilizator, koji može da bude odran ako se ne sleti pravilno. Kao plus, ovaj avion ima defanzivno i ofanzivno naoružanje. Postoji samo jedan nišandžija na ovom avionu, što može biti dobar ili loš pokazatelj. To može da bude dobro, jer ne morate da potrošite prostor i težinu na još jednog člana posade, ali to može da bude i loše, jer je on jedini nišandžija, a ako on bude ranje, nema ništa od bombardovanja ili saoodbrane. Defanzivna naoružanje sastoji je dva 0,50 cal ( 12,7 mm ) mitraljeza sa svaka strane u krajnjoj ivici krila, koji se uvlače u krilo kada nisu u upotrebi. Ovi topovi se usmeravaju od strane kopilota preko nišanske stanice na zadnjoj strani njegovog kokpita. Oružje je sa ograničenim poljem vatre i moglo je pokriti samo zadnju polusferu. Sa velikom brzinom aviona je pretpostavljeno da će se manje napada izvoditi iz prednje polusfere. Za tu samoodbranu predviđena su jođ dva .50 Cal ( 12.7mm ) mitraljeza, koji su opremljeni da pucaju direktno napred.
Ovaj avion se ne smatra vrhunskom američkom tehnologijom korišćenja drveta u konstrukciji, takođe bi trebalo da se razmotri da li XA- 42 sa 2x .50 cals i jednim 75mm topom može biti uspešan jurišni bombarder. Sve je to doprinelo da se odmah pređe na rekonfigurisanje projekta, da bi se vazduhoplovstvu ponudio avion koji će zadovoljiti njihove zahteve, a to je projekat “jeturbojet” napadna verzija Mikmaster pod oznakom XB-43 Jetmaster.
Opšte karakteristike
Posada: Tri ( pilot , kopilot / mitraljezac i bombarder )
Dužina : 16.36 m
Raspon krila : 21.49 m
Visina : 5.74 m
Površina krila : 51.6 m²
Težina praznog : 20.888 lb ( 9.475 kg
Maks . poletna težina : 16.194 kg
Pogon: 2 × Alison V - 1710 - 125 V12 motori , 1.325 KS ( 988 kW svaki )
Performanse
Maksimalna brzina : 410 mph ( 357 knots , 660 km / h ) , na 23.440 ft ( 7.145 m )
Krstareća brzina : 312 mph
Taktički radijus : 1.800 km ( 1.565 NMI , 2.895 mi )
Dolet : 5,400 km ( 4,696 nmi ( 8.690 km ) )
Servisni plafon : 29,400 ft ( 8,960 m )
Naoružanje
Oružje : 6 × .50 in ( 12,7 mm) mitraljeza, dva dvocevna u zadnjoj kupol i dva fiksna napred.
Bombe : 8,000 lb ( 3,629 kg )
U decembru 1945 , Kapetan Glen Edvards i potpukovnik Henri E leteće s njime postavili su novi brzinski rekord – transkontinentalni, kada su leteli na XB- 42 iz Long Bič, Kalifornija u Bolling vazduhoplovnoj bazi u Vašingtonu (oko 2.300 milja ) i to za samo 5 sati i 17 minuta, XB - 42 će postavi brzinski rekord od 433,6 mph ( 697.8 km / h ). Do kraja 2. svetskog rata, vazduhoplovstvu je dato više slobodnog vremena za razmatranje mogućnosti, a odlučeno je da se sačeka bolji mlazni bombardera, nego da se nastavi sa XB - 42 projektom. Prvi let jedinog XB- 42 bio je 6.maja 1944, projekat je otkazan u 1948 od strane američkog ratnog vazduhoplovstva (US Air Force).
Da je ovaj avion u startu dobio TMM, pretpostavlja se da bi njegova aerodinamična koncepcija omogućila da se svrsta u 4 od 5 najboljih bombardera u Drgom svetskom ratu. Njegova maksimalna brzina je samo 100km / h manja u odnosu na Arado 234, a istovremeno je sličan po mogućnostima sa Lankasterom (nosivost od 3.629 kg u bombload). Najveća pojedinačna slabost ovog aviona je ona koju deli sa XP - 55 ASCENDER , pošto mu je motor montiran u zadnjem delu, to će neprijatelj koncentrisati vatru na zadnjem delu trupa što će zakucati motor i skoro odmah i zapaliti avion. Druga stvar je donji vertikalni stabilizator, koji može da bude odran ako se ne sleti pravilno. Kao plus, ovaj avion ima defanzivno i ofanzivno naoružanje. Postoji samo jedan nišandžija na ovom avionu, što može biti dobar ili loš pokazatelj. To može da bude dobro, jer ne morate da potrošite prostor i težinu na još jednog člana posade, ali to može da bude i loše, jer je on jedini nišandžija, a ako on bude ranje, nema ništa od bombardovanja ili saoodbrane. Defanzivna naoružanje sastoji je dva 0,50 cal ( 12,7 mm ) mitraljeza sa svaka strane u krajnjoj ivici krila, koji se uvlače u krilo kada nisu u upotrebi. Ovi topovi se usmeravaju od strane kopilota preko nišanske stanice na zadnjoj strani njegovog kokpita. Oružje je sa ograničenim poljem vatre i moglo je pokriti samo zadnju polusferu. Sa velikom brzinom aviona je pretpostavljeno da će se manje napada izvoditi iz prednje polusfere. Za tu samoodbranu predviđena su jođ dva .50 Cal ( 12.7mm ) mitraljeza, koji su opremljeni da pucaju direktno napred.
Ovaj avion se ne smatra vrhunskom američkom tehnologijom korišćenja drveta u konstrukciji, takođe bi trebalo da se razmotri da li XA- 42 sa 2x .50 cals i jednim 75mm topom može biti uspešan jurišni bombarder. Sve je to doprinelo da se odmah pređe na rekonfigurisanje projekta, da bi se vazduhoplovstvu ponudio avion koji će zadovoljiti njihove zahteve, a to je projekat “jeturbojet” napadna verzija Mikmaster pod oznakom XB-43 Jetmaster.
Opšte karakteristike
Posada: Tri ( pilot , kopilot / mitraljezac i bombarder )
Dužina : 16.36 m
Raspon krila : 21.49 m
Visina : 5.74 m
Površina krila : 51.6 m²
Težina praznog : 20.888 lb ( 9.475 kg
Maks . poletna težina : 16.194 kg
Pogon: 2 × Alison V - 1710 - 125 V12 motori , 1.325 KS ( 988 kW svaki )
Performanse
Maksimalna brzina : 410 mph ( 357 knots , 660 km / h ) , na 23.440 ft ( 7.145 m )
Krstareća brzina : 312 mph
Taktički radijus : 1.800 km ( 1.565 NMI , 2.895 mi )
Dolet : 5,400 km ( 4,696 nmi ( 8.690 km ) )
Servisni plafon : 29,400 ft ( 8,960 m )
Naoružanje
Oružje : 6 × .50 in ( 12,7 mm) mitraljeza, dva dvocevna u zadnjoj kupol i dva fiksna napred.
Bombe : 8,000 lb ( 3,629 kg )
Љуба