LJUBIMAC NAŠIH PILOTA(Preuzeto iz lista FRONT autora Stevana Korde – sa komentarima postavljača)Po završetku Drugog svetskog rata naše Ratno vazduhoplovstvo snabdevalo se, neko vreme, borbenim avionima proizvedenim u inostranstvu pre svega u Sovjetskom Savezu. U to vreme naša razrušena i mukom obnavljana industrija nije mogla da se prihvati proizvodnje borbenih aviona. lpak posle Rezolucije Informbiroa , kada je snabdevanje našeg Ratnog vazduhoplovstva bilo prekinuto, doneta je u drugoj polovini 1948. godine odluka da sami počnemo i sa proizvodnjom borbenih aviona.
Tadašnji komandant našeg Ratnog vazduhoplovstva, general-potpukovnik Zdenko Ulepić upitao je našeg već poznatog konstruktora aviona, inžinjera i vazduhoplovnovno-tehničkog potpukovnika Kostu Sivčeva za koje vreme možemo napraviti nove lovačke avione. Inžinjer Sivčev ie odgovorio da to može biti vrlo brzo s obzirom da su sačuvani konstrukcijski Planovi za predratni lovački avion IK-3. Bio ie to odličan borbeni avion čiji su prototipovi uspešno ispitani u vazdušnim borbama aprilskog rata 1941 . godine. Na osnovu ispitivanja tih prototipova u vazduhu bili su pripremljeni i fabrički crteži za serijsku proizvodnju. Ti serijski avioni su trebali da budu još bolji od ispitanih prototipova, ali je okupacija zemlje sav posao prekinula. Sada je odlučeno da se pristupi izradi modificiranog prototipa tog aviona sa drugačijim motorom.
Vremena nije bilo mnogo, pa je inžinjer Kosta Sivčev, sa svojim saradnicima inžinjerima Slobodanom Zrnićem i Svetozarom Popovićem rad na modifikaciji planova završio za svega tri meseca. lnžinjer Sivčev je uzeo na sebe odgovornost da se u izradi prototipa pristupi i bez ispitivanja modela u aerodinamičkom tunelu, za što tada nisu postojale mogućnosti. Na to se glavni konstruktor mogao odlučiti jer je imao iskustva sa ispitivanja lovaca IK-3. U isto vreme, dok još nije bio završen ni prototip novog lovca doneta je odluka i za početak serijske proizvodnje u fabric lkarus, kod Zemuna, na današnjoi teritoriji Novog Beograda. Po planu za 1949. godinu valjalo je proizvesti 45 tih novih lovačkih aviona.
U prvoj seriji avioni nisu građeni paralelno nego jedan aparat za drugim. To je zahtevalo veoma čvrstu vezu sa probnim pilotima jer će nedostatak koji je primećen na prvom aparatu, već na drugom biti otklanjan. lnžinjeri i radnici u fabrici lkarus su takođe, dali mnogo predloga za usavršavanje, naročito za ubrzavanje proizvodnje. Tako je, na primer, Milan Đurica mehanizovao izradu napadne ivice krila. Kormilo pravca je nešto izmenjeno na sugestiju jednog od probnih pilota. Avion bi bio dobar i sa starim kormilom, ali je ono posle izmene postalo efikasnije.
Prototip novog lovca poleteo je u junu 1949. godine. Tada je tom novom tipu aviona data oznaka S-49. Brojka 49 ukazivala je na godinu kada se avion prvi put pojavio, a slovo S na prezime glavnog konstruktora Sivčeva, kao i na imena konstruktorovih saradnika Slobodana i Svetozara.
Posao na proizvodnji prve serije je uglavnom bio završen početkom 1950. godine. Na dan 21.maja 1950. Maršal Tito je predao našem Stosedamnaestom Lovačkom puku novo naoružanje -lovačke jednosede S-49A. Bio je to posebno značajan dan za naše Ratno vazduhoplovstvo.
Bili su to avioni iz prve serije, poznati kao varijanta “A”. Bili su to avioni mešovite konstrukcije (drvene i metalne) u koje su ugrađivani motori sovjetske proizvodnje, koji su u našu zemlju stigli pre Rezolucije lnformbiroa. Ubrzo potom pristupilo se izgradnji druge serije. Poznata kao varijanta “C” koja je bila potpuno metalne konstrukcije. Ona je poboljšana, a dobila je i nov jači motor uvezen iz Francuske.
Lovački avioni tipa S-49 su početkom pedesetih godina znatno poboljšali borbenu moć€naše avijacije, jer u to vreme nismo mogli doći do aviona uvozom iz inostranstva. Naročito su veliku ulogu odigrali avioni S-49C koji su pored lovačko-presretačkih mogli izvršavati i lovačko -bombarderske zadatke. To su, istina je, bili klipno-elisni avioni, ali u to vreme su u naoružanju lovačke avione s takvim motorima još uvek imale i najrazvijenije zemlje sveta. U prvoj polovini pedesetih avioni S-49C su zaista solidno mogli odgovoriti svojim zadacima, a bili su ljubimci naših pilota i ponos naše avijacije.
LOVAC S-49
Lovački avioni tipa S-49 jugoslovenske konstrukcije i proizvodnje bili su jednomotorni jednosedi niskokrilci. Postojale su dve varijante aviona tipa S-49. One su se razlikovale po upotrebljenom motoru i materijalu od kojeg su izradeni trup i krila.
Avioni tipa S-49A (varijanta A) imali su krila drvene konstrukcije obložena lepenkom iz jednog dela. Trup je bio rešetkastog tipa. Prednji deo obložen metalom, a zadnji deo platnom. Horizontalne i vertikalne repne površine obložene su bile lepenkom, a oba kormila su bila metalna. Bio je ugrađen motor VK-l05 sa vodenim hlađenjem i dvostepenim kompresorom. Snaga motora je bila 1.100 KS. Avioni tipa S-l9C (varijanta C) bili su dalji razvoj lovaca S-49A. Ta novija varijanta C bila je potpuno metalne konstrukcije. Ugrađivan je motor Hispano HS-12 snage 1.400 KS. U varilanti C avioni S-49 mogli su pored lovačko-presretačkih da izvršavaju i lovačko-bombarderske, jurišne zadatke.
Stajni trap aviona tipa S-49 (u obe varijante) bio je domaće proizvodnje. Uvlačio se u unutrašnju stranu. Jedino je prototip imao fiksni, neuvlačeći stajni trap. Repni točak je takođe uvlačeći.
Naoružanje aviona S-49 sastojalo se od dva mitraljeza kalibra 12,7 mm (po jedan u svakom delu krila) i jednog automatskog topa kalibra 20 mm (u glavčini elise). Pored toga avioni su imali ugrađen i kinofotomitraljez koji omogućuje da se na vežbama utvrdi da li je ,,protivnički" avion zaista ,,pogođen". Novija varijanta C mogla je nositi i bombe, po četiri od 25 ili 50 kg kao i četiri nevođena raketna zrna kalibra 82 ili 127 mm (umesto bombi). Vrhunac leta aviona S-49 bio je sasvim dovoljan za ono vreme, a dostizao je oko deset kilometara. Varijanta C imala je nešto viši vrhunac leta.
Neki od lovaca S-49 iskorišćeni su i kao izviđači. Pa su u njih ugrađivane aero-foto kamere, a neki su korišteni i za vučenje vazdušnih meta.
Mnogi piloti naših .,esova" (kako su zvali skraćeno S-49) leteli su ranije na raznim tipovima lovaca sovjetske i engleske proizvodnje, pa su mogli vršiti poređenja. Oni su bili veoma ponosni što lete na avionu koji u pogledu borbene efikasnosti ni u čemu ne zaostaje za tim inostranim lovcima, pa ih čak u pogledu okretljivosti u vazduhu, po nečemu čak i premašuju. U svojoj klasi je S-49 bio jedan od boljih klipno-elisnih lovaca u svetu. Ukupno je napravljeno oko tri stotine lovačkih aviona S-49. Od toga 75 komada u seriji A, a oko 200 u seriji C.
TAKTIČKO TEHNIČKI PODACI
Lovac S-49A- dužina aviona: 8,40 metara
- razmah krila: 10,30 metara
- visina aviona: 3,20 metara
- pogonska grupa:
• jedan dvanaestocilindrični redni klipni motor u V rasporedu hlađen tečnošću Klimov VK-105Pf-2 snage 956 kW (1.300 KS)
• elisa trokraka metalna promenjivog koraka VIŠ-105 prečnika 3,00 m
- najveća€brzina: 590 km/h - najmanja brzina: 130 km/h
- vrunac (plafon) leta: 9.500m
- najveći dolet: 750 km
- naoružanje:
• mitraljeza kalibra 12,7mm: dva sinhronizovana mitraljeza UBS kalibra 12,7 mm sa po 240 metaka po mitraljezu
• motor-top ŠVAK kalibra 20 mm (dejstvo kroz šuplju glavčinu elise), sa 120 granata
- poletna težina aviona: 3.000 kg
TAKTIČKO TEHNIČKI PODACI
Lovac S-49C- dužina aviona: 9,06 metara
- razmah krila: 10,30 metara
- visina aviona: 3,45 metara
- težina:
• Praznog aviona: 2.812 kg
• maksimalna: 3.568 kg
- pogonska grupa:
• jedan 12-cilindrični redni motor u V rasporedu hlađen tečnošću Hispano-Suica (Hispano-Suiza) HS-12-Z-17 snage 1.104 kW (1.500 KS)
• elisa trokraka metalna promenjivog koraka Šavijer (Chauviere) tip 10118 prečnika 3,20 m
- najveća€brzina: 628 km/h (na 7.000 m)
- najmanja brzina: 130 km/h
- vrhunac (plafon) leta: 10.500m
- najveći dolet: 690 km
- naoružanje S-49C:
• dva fiksna sinhronizovana mitraljeza Kolt-Brauning (Colt-Browning) M-2 kalibra 12,7mm (.50") sa po 140 metaka po mitraljezu iznad motora
• jedan motor-top MG 151/20 kalibra 20 mm sa 100 granata
• dve bombe od po 50 kg ili četiri rakete HVAR kalibra 127 mm (5") na nosačima ispod krila
Komentar na članak autora S.Korde.Zbog mladih naraštaja potrebno je reći nekoliko reči o „Informbirou“, koji je povod za izradu ovog lovačkog aviona:
INFORMBIRO „IB“: Informbiro - ured za informacije; Informbiro (isp. Kominforma) - savjetodavni organ komunističkih partija (KP Francuske, Italije, Poljske, SSSR-a, Mađarske i Jugoslavije), utemeljen 1947. godine, sa sjedištem u Beogradu. Nakon Rezolucije od juna 1948. godine, uperene protiv Jugoslavije, Komunistička partija Jugoslavije, prestala je biti članicom Informbiroa te je stoga sjedište preneseno u Bukurešt. Treće zasedanje: Na kraju zasedanja, 29. novembra 1949. usvojena je druga rezolucija Informacionog biroa komunističkih partija pod nazivom "Jugoslovenska partija u rukama ubica i špijuna" i otpočele su pripreme za oružanu agresiju na FNRJ
Rečenica: „Bio je to odličan borbeni avion čiji su prototipovi uspešno ispitani u vazšnim borbama aprilskog rata 1941. godine” – zaslužuje dodatno tumašenje:
Rogožarski IK-3 je bio jugoslovenski niskokrilni lovački avion jednosed, koji je konstruisan od strane projektanskog tima inžinjera Ljubomira Ilića, Koste Sivčeva i Slobodana Zrnića 1936. Prvi prototip aviona je izrađen 1938. a serijska proizvodnja je otpočela 1940. u fabrici aviona Rogožarski A. D. Tokom Aprilskog rata učestvovalo samo šest aviona ovog tipa. Uprkos tome IK-3 se pokazao kao ravnopravni protivnik u sukobu sa nemačkim Meseršmitima. – prema tome, verovatno je autoru neko podmetnuo ovu formulaciju, kako je ispitivanje IK-3 bilo tokom rata 1941.
Љуба
Prijem
avion druge serije
Dosta jos toga ima da se kaze o ovome avionu kojeg mnogo njih vole. A kako i ne bi.
Malo bih samo dodao u vezi motora ove prelepe ptice.
